Vodenjak je biće slično čovjeku, malo krupnije, koje živi u Dravi i okolnim močvarama te rukavcima. Vodenjak po tijelu ima duge dlake, a kada bi ljeti zazvonila večernja zvona u Legradu, svi bi kupači napuštali vodu. Jednoga je dana supruga legradskoga zvonara išla rezati vrbove šibe u plićak Drave. Do nje je doplivala jedna guska te joj se motala oko nogu. Čim ju je htjela uhvatiti, guska se pomaknula malo dalje. I tako u niz. Kada je zvonarevu suprugu uhvatila dravska struja, s obale joj je povikao mlinar da to nije guska, nego je vodenjak. Ona je nekako uspjela doći do obale, a guska se pretvorila u dlakavoga vodenjaka. Žena se pridružila rezačima šibe uz vatru, a vodenjak im je prišao, malo se ugrijao i vratio u vodu.